Vrednosti u Obrazovanju za život u porodici

Jasno je da vrednosti imaju centralnu ulogu u porodičnom obrazovanju. Uprkos ovoj važnoj ulozi dolazi do konfuzija i teškoća sa pojmom vrednosti, pa se često naizmenično koriste termini vrednosti, stavovi i mišljenje, a ima i onih edukatora koji smatraju da bilo kakav razgovor o vrednostima predstavlja isto što i podučavanje o istim. U svakom slučaju, ova konfuzija ne treba da iznenađuje, jer se suština pojma vrednosti stalno koristi u društvenim naukama i u obrazovanju, ali je retko korišćen kao predmet za detaljne analize.

Postoji veliki broj različitih vrsta vrednosti. Neke od onih bitnih za ciljeve i sam subjekat obrazovanja za porodicu su:

• Moralne i etičke vrednosti: u biti su iste i mogu se upotrebljavati jedna umesto druge. Odnose se na ljudsko ponašanje i karakter i uopšte upućuju na one radnje za kje je smisleno reći da su ispravne ili pogrešne, dobre ili loše i koje bi mogle imati korisne ili štetne posledice po živote drugih ljudi. Izražene su u principima ili pravilima ispravnog ponašanja (treba da govorimo istinu). Za OZŽP su najvažnije: lični integritet, tolerancija na različitost, društvena odgovornost, poštovanje drugih i jednakost.

• Kulturne: u određenom smislu, svaka vrednost jeste kulturna vrednost, zato što je usvajanje jezika glavni način na koji pojedinac stiče vrednosti, a jezik je glavni kulturni činilac. Dve važne pojedinosti u vezi sa kulturnim vrednostima su značajne za porodično obrazovanje:

• Sve kulture obično imaju obavezu prema skupu dominantnih ideala (jednakost ili održanje porodice) i skupu dominatnih strahova (eksploatacija ili gubitak autonomije). Edukatori u višekulturnim gupama moraju biti osetljivi prema kulturnim razlikama i prema tome kako ove razlike predstavljaju kulturno nastojanje za dostizanje ideala i izbegavanje strahova.

• Kulture ne stagniraju, već postoje konflikti unutar njih – neki od tih konflikata mogu biti vezani za ključne stvari i OZŽP – npr. Koji ideal je više važan: odanost porodici ili lični integritet?

• Religiske: bez obzirana odreeni broj karakteristika zajedničkih svim religijama (verovanje u superiornije biće ili skup bića, poseban odnos sa njim/a, u neku vrstu života posle smrti, moralni siste), postoje i razlike. Činjenica da mnoge religije imaju moralni sistem obezbeđuje priliku edukatorima da istraže neke od ovih sistema i kako ri sistemi utiču na porodični život.

• Lične: odnose se na razvoj i razumevanje ličnih vrednosti pojedinaca, ali i saznavanje i poštovanje ličnih vrednosti drugih. Društveni i lični moral.

Postoje značajni nesporazumi oko toga šta se podrazumeva pod vrednostima obrazovanjem. Postoje mnogi načini: zanemarivati ih, učiti određeni skup vrednosti, dozvoliti učenicima da razjasne vrednosti, da se povećaju učenikove sposobnosti da razmišlja o vrednostima,...

Iako su vrednosti važna tema u porodičnom obrazovanju, one su takođe i problematična tema. Na mnoga pitanja još se traga odovor: Koje vrednosti ne/treba da se uključe u programe porodičnog obrazovanja? Da li edukatori treba da dele svoje lične vrednosti sa učenicima? Kako da se najbolje nosimo sa kontraverznim vrednosnim pitanjima? Kako da se suočimo sa mogućim različitim vrednostima među raznim predstavnicima porodičnog obrazovanja – roditeljima, decom, društvom,...? Od izuzetne važnosti za porodično obrazovanje su i pedagoška pitanja: kako je najbolje učiti o vrednostima?

Nekoliko konceptualnih i empirijskih pitanja takođe zahtevaju pažnju: Šta znači narušavanje porodičnihvrednosti? Moraju li sve vrednosti biti jednako poštovane? Da li OZŽP treba da bude obavezno i ako je tako kako opravdati taj oblik „patrnalizma“?

Postoji i značajna potreba da se odrede normativna uverenja ili vrednosti same oblasti. Ovo neće samo pomoći da se razjasni koncept obrazovanja za porodični život već će biti i važan korak u razvoju etičkog kodeksa.

#vrednosti